Objavljeno u Pročitano

Pročitano u septembru 2022. godine: The Copywriter’s Handbook: A Step-By-Step Guide to Writing Copy That Sells, Robert W. Bly

Za ovu knjigu mi je trebalo nekih desetak dana da je pročitam; možda je do toga što je u pitanju priručnik na preko 400 strana, a možda i do toga što sam u poslednje vreme pročitala nekoliko knjiga o pisanju, pa mi je bilo malo mnogo.

Elem, ukoliko vas zanima kopirajting i da se bavite time, ovo je super. Tu je gomila uputstava za pisanje najrazličitijih reklamnih materijala, gomila primera, i ništa od toga nije dosadno; zgodna strana čitanja knjiga o kopirajtingu je što moraju da budu zanimljive, nekim delom i zabavne, inače vam je od starta jasno da autor ne zna svoj posao. A sem tih uputstava, na kraju još dobijete i uputstva kako da se prijavite za posao kopirajtera, uz objašnjenja koje su vam opcije i šta vam svaka od njih donosi. Naravno, odnosi se na Ameriku, a i vremena i prilike se menjaju, ali i dalje je tu gomila upotrebljivih informacija.

Ponešto u ovoj knjizi je u manjoj upotrebi danas nego što je bilo nekad, jer se načini marketinga menjaju, ali principi su i dalje isti. Osnove kopirajtinga su i dalje iste, pa koga zanima, uz ovu knjigu (plus praksu ili izmišljanje prakse to jest vežbanje) može da ih savlada.

Da li sve navedeno znači da je ova knjiga samo za kopirajtere (da obnove gradivo ili počnu da se bave time)? Ne, korisno je i za sve koji treba da odobre taj reklamni materijal, sve koji treba da sarađuju sa kopirajterima, kao i za radoznale.

Pa, ako vam je tema interesantna, naučićete dosta. A i zabavićete se u nekoj meri, što pomaže kod učenja.

Objavljeno u Pročitano

Pročitano u septembru 2022. godine: Filozofija usamljenosti, Laš Fr. H. Svensen

Filozofija usamljenosti je jedna od onih knjiga koje sam neke godine kupila na Sajmu knjiga, pa onda nikako da je pročitam. I onda je konačno došla na red. Na polici su mi još dve nepročitane knjige ovog autora (i još dve pročitane), moraće i one nekad da dođu na red.

Elem, na svoj uobičajen zabavan način koji se povremeno dotiče pop-kulture, autor proučava pojam usamljenosti i priču koja se širi da sad vlada prava epidemija (ako ne i pandemija) usamljenosti, kuda ovaj svet ide, svi će propadnemo… Znate već. Sve je propas’.

Pa se tu bavi pojmovima usamljenosti i samoće i razlikom među njima, različitim društvenim okruženjima, gde ima više ljudi koji se osećaju usamljeno… I dolazi do zaključka (kao što možete da vidite i na koricama knjige, tako da ovo nije spojler) da, istina, više ljudi danas žive sami, i to ne samo stariji ljudi, ali to uopšte ne znači da se nužno i osećaju usamljeno.

Da, žive sami, ali se druže sa drugima, i ne osećaju se usamljeno. Ne, možda više nisu u nekim udruženjima, nego su u nekim drugim. Da, komplikuju sebi stvari time što žele i individualizam i svašta nešto a da pritom ne budu usamljeni… I sasvim lepo im uspeva da se izbore sa tim komplikacijama.

Da ne bude zabune, ne tvrdi se ovde da usamljenih ljudi nema. Ima ih, i te kako. Ali nema porasta usamljenosti, ni epidemije usamljenosti, niti živimo u dobu usamljenosti.

Ima tu još dosta toga zanimljivog, svašta je stalo na manje od 200 strana; ja sam ovim samo zagrebala po površini.

Čitajte i uživajte.

Objavljeno u Pročitano

Pročitano u septembru 2022. godine: Požuri i izmisli grad, Lejla Kalamujić

Rekoh već da sam ovu zbirku nabavila jer mi se prethodna, Zovite me Esteban i druge priče, dopala, pa mi je prilično brzo došla i na red za čitanje. Taman dok sam pravila pauzu sa jednom dužom knjigom (priručnikom, ne romanom ni zbirkom priča).

Ovog puta nije u pitanju autobiografska proza, i stil nije toliko blizu lirskom kao u prethodnoj zbirci. I jedno i drugo je, naravno, okej.

Sad, pošto ova zbirka nije autobiografska, i priče neizbežno variraju; u ovom slučaju variraju od pa, onako, preko hej, pa ovo nije loše, pa do onih za koje mi je utisak bio u, jbt (i to u pozitivnom smislu).

Većina priča se bavi teškim temama: emigracija, preživljavanje mnogostrukih silovanja u ratu (i rađanje deteta nastalog tako), duševna bolest u porodici (i to kod vama omiljenog člana porodice), nemogućnost ljubavi zbog okolnosti, jedna tužna, usamljena starica na selu, umiranje prijateljice, prisećanje na prabaku koju naratorka nikad nije upoznala… A da ne bude sve tužno i teško, tu je i preslatka priča o dvoje usamljenih penzionera koji se upoznaju preko svojih pasa; baš vas lepo razgali.

A tu je i puno ljubavi i topline za svoje likove.

Zbirka Zovite me Esteban i druge priče mi se više dopala, al’ dobro je i ovo. Ima tu priča koje baš udare. Čitaću i sledeće što napiše.