Objavljeno u Pročitano

Pročitano u julu 2022. godine: A Memory of Wind, Rachel Swirsky

Evo opet jedne priče koja ima veze sa Trojom, ovde, samo što se dešava pre pohoda, i posvećena je Ifigeniji.

Onoj devojci koja je morala da bude žrtvovana kako bi se umilostivila Artemida i poslala vetar koji će pokrenuti brodove i odvesti ih do Troje. Što je, naravno, razbesnelo njenu majku Klitemnestru, pa se kasnije dešavalo to što se dešavalo.

Elem, ovo ima nešto drugačiji pristup od ranijih obrada Ifigenijine priče; pominje se na samom početku, pa nije spojler ako kažem da Ifigenija, čim njen otac Agamemnon obeća da će je žrtvovati, počinje da se pretvara u vetar. Onaj preko potreban ratnicima.

I tako pratimo Ifigeniju koja polako gubi sećanja, pa i identitet, vidimo neke trenutke iz njene prošlosti (računajući i one koji se ređe pominju, kao taj da je Klitemnestra i pre Agamemnona bila u braku, pa joj je Agamemnon ubio muža i smrskao joj sinčića o najbliži kamen), vidimo njen komplikovan odnos sa ocem i uopšte odnos prema ženama (i šta svi misle o lepoj Jeleni)… A ispod svega toga je prestravljena mlada devojka koja očajnički želi da živi. Da je ne zakolju na oltaru. U kojoj se, između ostalog, razvija i bes, bes dovoljan da razlupa i brodove i ratnike na njima.

Interesantna priča, na momente zbunjujuća kad se junakinji gube sećanja i identitet pa se tek ponečega priseća, pisana od strane nekoga ko zaista poznaje mitologiju, i sa krajem koji…

To ćete sami morati da vidite (ako hoćete, naravno).

Objavljeno u Pročitano

Pročitano u julu 2022. godine: The Library of Lost Things, Matthew Bright

Opet priča sa bibliotekom! Ovde.

Ovog puta u pitanju je ogromna biblioteka u koju dospeva sve što je izgubljeno od literarnih dela, vredela ona nešto ili bila potpuno bezvredna. Zaboravljena ili izgubljena dela majstora pisane reči, gomiletine i gomiletine onoga što su nacisti spalili, zbirčica pesama koju ste pisali u srednjoj školi i kasnije na nju potpuno zaboravili… Sve je tu. I to sve bude smešteno na svoje mesto na prigodnoj polici u prigodnom odeljku, grickaju ih pacovi (i nauče poneku reč koju kasnije ponavljaju), ne čita ih ama baš niko.

Jer svrha ove biblioteke nije da neko u njoj nešto čita, nego samo da se sve te knjige tu smeste i da ostanu zaboravljene.

Ili je bar tako dok tu ne dospe jedno mlađahno (ali ne i maloletno, inače delovima sa Ženeom ne bi bilo mesta u ovoj priči) momče. Momče prolazi ispitivanje zahtevnog Bibliotekara, pokazuje prikladnu nezainteresovanost za knjige (i reči duže od jednosložnih), i dobija posao.

No, kao što možemo da pretpostavimo, momče je tu sa razlogom. Samo što neko vreme ne vidimo taj razlog, nego se družimo sa ostalim zaposlenima (princip mišjeg kola i odsutne mačke, to jest bibliotekara), Žanom Ženeom, i ponekim simpatičnim pacovom.

A onda kreću nevolje.

Jer razlog.

Fina je ovo priča, zabavna, topla, veoma ljudska, možda vas i razneži…

Vredi.

Objavljeno u Pročitano

Pročitano u julu 2022. godine: The Last Banquet of Temporal Confections, Tina Connolly

Je l’ volite priče u kojima se mali ljudi dovijaju kako da pobede tiranina?

Evo jedne takve ovde, za dž.

I to uz gomilu poslastica. I to bukvalno: poslastica koje sprema muž glavne junakinje za kraljevu trpezu, a ona je kraljev kušač.

Priča o nadmudrivanju jačeg/tiranina/uzurpatora ima dosta, i nije da tu možete da očekujete nešto zaista novo. Sa druge strane, ni ne radi se o tome da nešto bude super-ultra-originalno-i-nikad-pre-viđeno po svaku cenu. Ima nečeg (dosta toga, zapravo) i u veštini pripovedanja, i u tome da vi nagađate kako će neko nešto da izvede da bi doakao zlikovcu.

A ovo jeste vešto ispripovedano, sa fino uklopljenim svojstvima poslastica koje vas vraćaju u prošlost glavne junakinje i istovremeno vam pokazuju kako je sve stiglo tu gde je, sa surovim regentom-tiraninom koji se iživljava na kome stigne.

I onda dobijete i više nego zadovoljavajući kraj.

Sad, da li je ovo velika ili sjajna priča? Pa, ne. Ne zaista. Ali jeste dobra, i pruža onu vrstu zadovoljstva kakvu svi nekada želimo da osetimo.