Prva knjiga serijala CatNet je bila stvarno simpatična, mada je tu i te kako bilo mračnih delova, naročito kasnije.
Druga knjiga serijala je i dalje simpatična, ali i ozbiljnija i mračnija. I, ‘ajde da ne spojlujem previše, ali recimo da kako serijal odmiče, sve više roditelja-psihopata dospeva u ćorku. Što je, s jedne strane, super, ali vam govori i o tome koliko je to zapravo mračno. Jer roditelji-psihopate.
Elem, i dalje pratimo Stef, koja se ponovo preselila s majkom, ali je valjda to to što se selidbi tiče, i valjda će u novoj školi uspeti i da maturira. Ostala je u kontaktu sa drugaricama iz škole koje je stekla u prvoj knjizi, i dalje se druži sa prijateljima na mreži CatNet, i dalje na njih pazi dobroćudna veštačka inteligencija koja mnogo voli slike mačaka… Ali.
Kao jedno, izgleda da postoji još jedna veštačka inteligencija, a ne znaju joj se namere ni koliko je dobroćudna.
Kao drugo, moguće je da je jedan od nezgodnih likova iz prošlosti Stefine mame i dalje živ, i pitanje je kakve su mu namere (a iz prethodne knjige znamo da baš i nije bio čitav).
Kao treće, Stef se u novoj školi prilično brzo sprijatelji sa jednom učenicom, Nel, koja se takođe nedavno tu upisala, ali izgleda da i Nel i te kako ima problema. Pre toga ju je kod kuće školovala majka religiozna ludača i živela je u nekakvom suludom kultu (kombinacija pokajte-se-sad-će-kraj-sveta ludaka i one druge vrste ludaka koji se spremaju za kraj sveta time što gomilaju hranu i ostale potrepštine, a naročito sulude količine oružja i municije). E, onda je majka nestala, ne zna se šta je s njom, pa je brigu o Nel preuzeo otac, koji je napustio porodicu kad je Nel imala deset godina, a sad živi sa novom suprugom, plus devojkom, plus supruginom devojkom. Nel ne veruje da bi je majka samo tako napustila, i nada se njenom povratku ili nekakvom objašnjenju. Pokušava i da sazna zašto joj se Glenis, njena devojka (naravno da su krišom devojke jer je to, naravno, striktno zabranjeno), više ne javlja, da li je kažnjena, kako je kažnjena…
Kao četvrto, tu su i igre preko mobilnih telefona, u kojima učestvuje sve više likova iz knjige; u tim igrama dobijate zadatke koje treba da izvršite u stvarnom svetu, i koji uopšte nisu bezazleni nestašluci kakvim se na prvi pogled čine.
I sve se to iskombinuje u gomilu nevolja za sve. A vala i u zlostavljanje dece (zli kult). I to stvarno izgleda kao da bi moglo da dovede do kraja sveta, ako se ne stane na vreme.
A neko bi najradije gledao slikice cveća, al’ nema izbora.
Kao što rekoh, ovo je mračnije od prve knjige, ali nije sve mračno. Klinci su i dalje super. Prijateljstva su divna. Međusobno pomaganje je divno. Neki likovi budu iritantni neko vreme, ali se trgnu i potrude se da pomognu. Angažovanost i svestan pokušaj da se, kad se već piše o bliskoj budućnosti, prikaže i neki pomak ka svetu kakav bismo voleli da vidimo, su super.
Povremeno mi je sve bivalo preterano, ali ne toliko da bi me sprečilo da pročitam sledeći nastavak kad izađe.
‘Oću još veštačke inteligencije koja traži slike mačaka.
Hronika mačjeg škrabala 
Postavi komentar