Objavljeno u Ulov

Drugi julski ulov 2021. godine

I opet se postavlja pitanje da li se poklon računa u ulov… I odgovor je uvek isti: bilo da se računa u ulov ili ne, eto meni još jedne knjige.

Ovog puta, to je prvenac Svetislava Filipovića Filipa, Munze konza – ex Yu R.U.R.: naučnofantastična drama u 3 čina.

Više o knjizi kad je pročitam…

Objavljeno u Ulov

Julski ulov 2021. godine!

Da, da, rekla sam da bi trebalo da usporim sa nabavkom knjiga, ali ovo je nabavljeno u pretplati pre nego što sam to rekla, a stiglo je ovih dana.

Kao što vidite na slici, u pitanju je roman Prokletije Dejana Ognjanovića, nastavak romana Naživo. Naravno, već ga čitam (lik koji se zove doktor Nestorović? A, da, svaka sličnost sa stvarnim ličnostima je slučajna, ovo je delo fikcije…), počinje znatno žešće nego Naživo, vrlo je filmičan, i eto meni još uživanja u čitanju.

Objavljeno u Pročitano

Pročitano u junu 2021. godine: Acceptance, Jeff VanderMeer

I, prošlog vikenda sam napokon završila treću knjigu trilogije Southern Reach, Acceptance.

Nemam pojma zašto autor, kad je već na kraju navodio ko je i kojim delima uticao na njega, nije pomenuo Lavkrafta (čiji je uticaj upadljiv), al’ dobro. Ne znam ni otkud priča da niti je čitao Piknik kraj puta braće Strugacki niti je gledao Stalkera Tarkovskog kad pred kraj bukvalno ima likove koji bacaju kamenčiće (ajde, nije šraf) pred sebe dok traže izlaz, al’ dobro i to. Ne moram ni ja sve da znam.

Naročito kada je autor sjajno uspeo u tome da nam stvarno da gomilu odgovora na pitanja postavljena u prethodna dva dela, i o nastanku Zone/Oblasti X i šta je bilo sa nesrećnim svetioničarem i sa biologičarkom/biologičarkama, i šta je zapravo Zona/Oblast X, i još svašta nešto, a da pritom ne uništi misteriju.

Plus smo dobili da istražujemo razne delove Zone/Oblasti X i uživamo u tome i u prirodi i u stvarno lepom pisanju.

Ima i jedna neobična sova, koja je čak i na koricu dospela.

I nije sve nacrtao na kraju, neke nove stvari ipak ne saznamo, ne možemo da predvidimo šta će biti dalje (ne u smisli da se spremaju nastavci nego je jednostavno neizvesno).

Za razliku od prve knjige koja je pisana u prvom licu, i druge koja je pisana u trećem, ova je pisana iz ugla nekoliko likova, delom u drugom, delom u trećem licu. Pripovedanje u drugom licu je nešto spram čega sam obično od starta skeptična (u smislu ok, može, al’ bolje bi bilo da funkcioniše), ali ovde mi nije smetalo, pošto je pomagalo u snalaženju u priči koja skakuće kroz različite vremenske tokove (smisleno i opravdano i sve se zaokruži kako treba, samo treba ispratiti).

Ono što mi je ostalo kao zamerka (mada u trećoj knjizi manje nego u drugoj) je da je sve ovo moglo da bude kraće i da mu ništa ne fali. Okej, okej, dugački opisi prirode ovde imaju smisla jer opisuju Zonu X (i štošta što pojma nemam kako bi iko sem Kronenberga preneo na film), al’ imalo bi smisla i da je kraće.

Kad sam kod filma: ako ste samo gledali film Annihilation, uskraćeni ste za dosta toga. Za čitave svetove. Bukvalno. I za neverovatnu raskoš. Jeste da gledanje filma spojluje neke detalje, ali ja sam prvo gledala film pa čitala knjige, i nije mi smetalo da uživam u njima.

Jer su knjige mnogo, mnogo, mnogo više, i vredi se upustiti u njih.

Naravno, hoćete li se upustiti je na vama. Ja jesam, i drago mi je zbog toga.